Poznato je da je sam nastanak bola veoma složen proces, pa je zbog toga i lečenje bola veoma kompleksno. Savremena shvatanja tretiranja bola i bolnih stanja upravo zbog toga i podrazumevaju takozvani „multidisciplinarni „ pristup, što znači da je neophodna saradnja i uključivanje većeg broja specijalnosti da bi rezultat bio pravi, a kvalitet života pacijenata sa malignim oboljenjima zadovoljavajući i potpun.
Poznato je da su pacijenti sa dijagnozom malignog oboljenja upravo često depresivni i uplašeni upravo zbog straha od bola. Ovo istovremeno predstavlja i uzročno-posledičnu vezu, jer strah dovodi do „pogoršanja“ i neadekvatne reakcije i prihvatanja bola. To je veoma često razlog što postoji neadekvatan odnos između uzroka bola i samog intenziteta.
Prvi i osnovni korak je obučavanje pacijenta o bolu, odnosu između tela i svesti pacijenta, rezultatima i očekivanjima pacijenta. Zbog toga se i predlaže da obučavanje pacijenata o bolu predstavlja integralni deo samog lečenja.
FIZIKALNA TERAPIJA
a) Bol vezan za kancer koji se širi zbog dejstva tumora na nerve, kosti i organe. Bol se manifestuje zavisno od toga koji nervi su zahvaćeni. Za ovu vrstu bola veoma dobar efekat je primena takozvanog TENS-a (Transkutana električna nervna stimulacija). Princip rada zasnovan je na postavljanju kožnih elektroda niske voltaže na bolna mesta, koje stimulišu periferne nerve i smanjuju prenošenje signala bola do mozga. Za plasiranje elektroda neophodno je da je koža bez infekcija i upalnih procesa. Za optimalan efekat u tretmanu bola veoma je važno da su elektrode postavljene direktno iznad bolnog mesta. Ukoliko to nije izvodljivo, poželjno bi bilo da se postave najbliže bolnom mestu ili u blizini velikog nerva koji inerviše bolno mesto. Postoji nekoliko situacija koje ne dozvoljavaju primenu TENS-a. Ne primenjuje se iznad karotidnog sinusa, oka, metalnih implanta (pejsmekeri) i u trudnoći. U slučajevima neuropatskog bola, TENS može da se postavi na suprotnoj strani tela. Elektrode treba da budu odgovarajuće veličine i u odgovarajućem broju u zavisnosti od veličine bolne površine. Retka su neželjena dejstva TENS-a. Moguća je iritacija i oštećenje kože elektrodama. Neophodno je kožu zbog toga očistiti pre postavljanja elektroda. Veliki je broj indikacija za primenu TENS-a: Postoperativni bol, fantomski bol, posiradijacioni i posthemoterapijski bol imaju veoma povoljne razultate nakon tretmana TENS-om. Moguće je napraviti precizan plan, odrediti i planirati frekvencu upotrebe TENS-a. Početni tretman se planira određeno vreme, i povećeva se trajanje tretmana do smanjenja ili prestanka bola.
PRIMENA BLOKOVA
Pod blokadama se podrazumeva ubrizgavanje odgovarajućeg leka direktno u nerv ili njegovu neposrednu okolinu u cilju „presecanja“ bola. Efekat blokade je privremen – u zavisnosti od sredstva koje se koristi, traje od nekoliko sati do nekoliko meseci, najviše godinu dana.
CENTRALNI BLOKOVI
INTRASPINALNA I EPIDURALNA TERAPIJA
Mogućnost davanja nekih lekova, koji nisu uvek iz grupe opioida, u spinalni kanal ili epiduralno, doprinelo je značajnom smanjenju bola. Postoji veliki broj lekova, koji su iz grupe analgetika, ali i nekih drugih grupa, koji se primenjuju u smanjenju bolnih stanja. Primena lokalnih anestetika , pojedinačno ili u kombinaciji sa drugim lekovima ima najčešću primenu. Primena ovih lekova tehnički je identična kao u tehnici poznatog „bezbolnog porođaja“. Način upotrebe lekova bi trebalo da obezbedi primenu dugotrajnih infuzija , manjih doza lekova koje bi obezbedile odsustvo bola uz izbegavanje neželjenih dejstava (pre svega mučnine i povraćanja, usporenog rada creva, glavobolje i svraba po koži). Značajno je svakako da su neželjena dejstva opijata daleko manje izražena nego kada se primenjuju sistemski, intravenski. Ovo se može obezbediti primenom takozvanih intratekalnih pumpi ili epiduralnih katetra sa portom (DuPen kateter) koji sadrži rezervoar za lek. Ovi kateteri mogu biti privremeni ili stalni. Neophodno je da je jasno definisana kategorija pacijenata koji mogu da se podvrgnu primeni terapije putem katetera. Ovi katetri se ne primenjuju ako postoji bilo opšta infekcija ili lokalna na spinalnom nivou, ako postoji tumorska promena kučmenog stuba, oboljenja sa povišenim intrakranijalnim pritiskom (tumori mozga, kičmenog stuba), ukoliko pacijenti uzimaju antikoagulantne lekove, kod krajnje uznemirenih pacijenata kod kojih nije omogućena saradnja.
Poseban tip pumpi su PCA (Patient Controlled Analgesia), savremene kompjuterizovane pumpe koje kontroliše sam pacijent. Pumpa oslobađa malu dozu leka, a sam pacijent je obučen da može da reaguje i ukoliko ima bolove sam sebi dozira analgetik! Lekar je taj koji programira pumpu koja isporučuje analgetik. Ako je PCA pumpa adekvatno i dobro programirana i ako se pravilno koristi gotovo je nemoguće da se pacijent predozira, što čini upotrebu ovih pumpi veoma bezbednim. Određen je najmanji razmak između doza i ukupna dnevna doza leka.
Važan je pored efekta otklanjanja bola i sam psihički i psihološki momenat: smanjenje straha pacijenta od očekivanog bola, a analgezija je prilagođena pacijentu individualno!
Specifičan vid smanjenja intenziteta hroničnog kancerskog bola je ugradnja neurostimulatora (SCS). To je kompleksna , invazivna hirurška intervencija i ima svrhu i primenu kod pacijenata sa bolovima nakon hemioterapije, postherepetičke neuralgije, „fantomskog bola“ i posle bolova nakon iradijacije. Ova tehnika je tehnika izbora ako su iscrpljeni svi vidovi konzervativnog lečenja bola. Ovi pacijenti nakon ugradnje stimulatora nisu indikovani za dijagnostiku pomoću Magnetne rezonance (NMR).
Velika je zabluda da treba trpeti bol. Bol koji dugo traje prestaje da bude samo simptom bolesti, već postaje bolest sama po sebi. Bol sebi podređuje ceo život bolesnika: pogoršava, ili čak izaziva druge tegobe (npr. mučninu, gubitak sna, apetita, depresiju) i narušava odnose sa porodicom i prijateljima. Sve ovo dodatno povećava jačinu bola i stvara se začarani krug. Trpeti bol nema smisla. Jedino što može da se dobije je dalje pogoršanje bola i urušavanje kvaliteta života.