Ekspert/kinja po iskustvu
Pre nego što se stekne pravo da se može voditi grupa samo-pomoći, osoba koja želi da to postane, mora biti u određenoj fazi svog sopstvenog procesa. Ne može se pomoći drugome da pronađe svoj put, ako mi voditelj/ca nije pronašo/la svoj. Najmanje jedn/a od dve osobe koja će voditi grupu na određene teme, kao što su na primer: maligne bolesti,nasilje, depresija itd., trebalo bi da bude “ekspert/kinja po iskustvu”. Šta to znači? Ekspert/kinja po iskustvu je osoba koja ima iskustvo, više ili manje sličnog problema kao učesnici/e grupe. Ona je prošla kroz proces suočavanja s bolom svog iskustva, imao/la je ili terapiju ili je i sam/a učestvovo/la u grupama samo-pomoći. Ona može da posmatra svoje iskustvo sa distance i ne uzima svoje iskustvo kao primer kako druga žena treba da reaguje.
Poštovanje
Voditelj/ica grupe samo-pomoći poštuje lične stavove i odluke svakog/e učesnika/ce. Otvoren/a je prema ostalima. Voditelj/ica grupe usmerava pojedinačnu priču i/ili diskusiju, ali ne sudi, ne vrednuje i ne savetuje. Može da se fokusira na unutrašnje izvore snage osobe iz grupe, veruje svojoj intuiciji kad god je to potrebno. Da bi naučile ove veštine, potrebno je proći trening za voditelja/cu grupe samo-pomoći.
Aktivno slušanje
Da bi voditelj/ica mogla da vodi grupu mora da razvije stav i usvoji veštinu aktivnog slušanja, odnosno da može da sluša bez prekidanja osobu koja govori. Voditelj/ica će pokušati da tome nauči i druge učesnike/ce, što ponekad može da bude najteži deo posla. Učesnici/ce najčešće misle na svoju priču umesto da zaista posvete pažnju osobi koja priča svoje iskustvo. Tokom priče, smeju se postavljati samo aktivna pitanja. Grupa samo-pomoći je strukturisana da bi se postigli najbolji efekti i rezultati za sve učesnike/ce, to nije sedeljka.
Aktivno slušanje znači da kad nešto nije jasno, postavi se pitanje. Kada se osoba zaglavi u svoju priču, onda treba postaviti pitanje koje će joj pomoći da se fokusira i nastavi, kao na primer: “Šta je učinilo da se tako osećaš?”, a nikako: “Oh, znam i ja sam prošao/la kroz to.” Ako osoba koja govori postane emotivna,treba uspostavitie telesni kontakt (pošto se zatraži dozvolu za to), zamoliti je da uspostavi kontakt očima sa voditeljem/com i da se čvrsto osloni stoplaima i oseti kako joj stopala dodiruju pod. Na taj način će osoba biti u stanju da ostane „ovde i sada”. Emocije, kada se jave, treba podržati, ali istovremeno i ne dozvoliti da preplave i osobu koja ih preživljava i ostale učesnike/ce sesije.
Vreme
Jedna od najtežih stvari u grupi samo-pomoći je merenje vremena. Kada učesnic/ce znaju da imaju 10 minuta trudi će se da ne zauzmu više vremena jer misle da svako drugi važniji od njih. Dobra je praksa pustiti učesnike/ce da vode računa o vremenu. Upozoriti osobu čiji je red jedan minut pre isteka vremena da bi mogao/la da završi svoju priču. Svaki učesnik/ca preuzima odgovornost za svoje vreme i način na koji ga koristi, pa je merenje vremena neophodnost da bi se sesija završila na vreme i da bi se osiguralo da svako/a dobije istu količinu vremena.
Transfer
Imati uvid u stanje svog uma i razmišljanja, čini da postaje jasnio da je lična patnja drugačija od patnje nekog drugog. U grupama samo-pomoći možete se susresti sa slučajevima transfera i/ili kontra-transfera. To znači da članovi/ce igrupe mogu projektovati svoja osećanja na voditelja/icu i obratno. Učesnici/ce mogu zamisliti da ih neko u grupi podseća na tetku koja je uvek pokušavala da ga/je ponižava u detinjstvu ili na majku/oca sa kojom/jim se nisu baš najbolje slagali. Voditelj/ica može podsećati učesnika/cu na nekog drugog iz života i ta projekcija može pokrenuti negativne emocije. Voditelj/ica mora biti svesna mogućnosti transfera ili kontra-transfera i razgovarati o tome na sesijama intervizije, kako bi sve bilo u redu na sesijama grupe. Neophodno je ipak da se nastavi sa istraživanjem svojih osećanja dok vodi grupu samo-pomoći, jer ona mogu ometati dinamiku grupe. Kad se oseti strah, bes ili tuga kod drugih članova/ica grupe, treba se usmeriti na svoje reakcije.
Izbegavanje emocija
Jedna od stvari koje su naučene jeste preživljavanje. To je ponekad jedini mogući način da se izbegne konfrontacija sa sopstvenim istinskim emocijama. Ovo se naziva ‘stavovima izbegavanja’, koji se mogu ispoljavati bilo na fizički, bilo na verbalni način. Ono što voditelj/ica sam/a izbegava da prihvati ili oseti, takođe će izbegavati i u poziciji voditelja/ice grupe.
Voditelj/ica grupe mora da se fokusira na ‘ovde i sada’ i ne može se uvek vraćati na svoja iskustva. Izlečenje znači sposobnost da se povežu emocije sa trenutkom ‘ovde i sada’, ali ovo ne znači da je proces završen onda kad se postane voditelj/ica grupe. Uvek treba, učiti i rasti tako što će se raditi na svom procesu.
Intuicija
Voditelji/ice grupe pripremaju unapred svoju sesiju. Međutim, važno je biti svestan/na da ponekad situacija tokom određene sesije zahteva promenu plana. Voditelji/ice grupe moraju verovati svojoj intuiciji i ako osete da je tema jako važna za sve i da je promena neophodna, onda je to ono što treba uraditi.