Jedan od najtežih događaja u životu svake žene, sigurno jeste saznanje da je obolela od raka dojke. Kako se suočiti sa tom životnom činjenicom, koje su normalne reakcije u takvoj situaciji i kako možemo pomoći sebi da bi što lakše i uspešnije prošli kroz lečenje su pitanja na koja ćete moći naći odgovore u ovom i sledećem tekstu.
Susret sa rakom uglavnom počinje pre postavljanja dijagnoze, onda kada žena posumnja da se kod nje javio neki zdravstveni problem.
Kada žena posumnja da joj je zdravlje narušeno i da postoji mogućnost da ima ozbiljnih zdravstvenih problema ona počinje da strahuje od moguće dijagnoze, što postaje veliki izvor stresa za nju. Pretpostavke da nešto nije u redu stvaraju brigu, strah i crne misli.
Često zbog straha od moguće dijagnoze, žene odlažu odlazak kod lekara, zabijajući glavu u pesak kao noj i misleći da, ako ne govore o tome, onda problem i ne postoji. Naravno, to je velika greška i ako se pojavi sumnja, treba brzo reagovati i otići kod lekara, jer time što se problem ignoriše on neće i nestati.
Posle odlaska kod lekara saznaje se istina i činjenica da li postoji zdravstveni problem ili ne. Koliko god da je teško saznanje da ste oboleli od raka, suočavanje sa istinom vam daje mogućnost da se borite protiv njega, sa velikim šansama i da ga pobedite!
Suočavanje sa dijagnozom raka nikada nije lako ni jednostavno. Koliko god razmišljali o tome, čekajući dijagnozu, niko nikada nije dovoljno spreman da primi takvu informaciju. U takvoj situaciji žene različito reaguju, ali postoje neke univerzalne, normalne reakcije i emocije koje se javljaju nakon saznanja da ste oboleli od raka.
Samo saznanje da je obolela za sve žene predstavlja veliki šok koji za sobom nosi ogroman strah. Strah od toga šta će se dalje dešavati, strah od smrti, od bola, terapija, budućnosti...
Suočene sa rakom, mnoge žene su sklone da poriču tu činjenicu. Mnoge imaju osećaj nepravde i osete veliku ljutnju. Ljute se na život, Boga, univerzum, druge ljude, pa na kraju i na sebe samu. Preispitivanja: “zašto baš meni to da se desi?, “što nisam više vodila računa o sebi“, „što sam se razbolela“, dovode do osećaja krivice i tuge. Tuga može odvesti ženu u depresiju, usamljenost i duboku patnju.
Depresija je povezana sa osećajem bespomoćnosti. Ona odražava stav da šta god žena pokušala da uradi - neće uspeti, jer je u susretu sa rakom bespomoćna. Prepuštanje takvim osećanjima dovodi do pasivizacije osobe, a ako to stanje duže traje, može da prouzrokuje ozbiljne probleme. Negativne emotivne reakcije na rak mogu biti izuzetno jake i burne i često mogu predstavljati veći problem u lečenju , od same fizičke bolesti. Kada se kao reakcija na rak, kod obolele žene javi depresija, treba obavezno potražiti pomoć stručnjaka!
Kada žena prihvati činjenicu da je obolela od raka , kao svoju realnost , ona počinje i da se bori, da razvija strategije borbe protiv bolesti i dobija nadu i veru da će u toj borbi i uspeti.
Sve ove emocije su normalne reakcije na suočavanje sa dijagnozom raka, a koje od njih i u kom intezitetu će se pojaviti kod određene osobe zavisi od mnogo faktora, kao što su: karakteristike ličnosti, prethodna iskustva, obrazovni nivo, kulturni milje, podrška okoline i slično.
psiholog
Izabela Rašković