Suočavanje i borba sa rakom su svakoj ženi teški i podrška partnera, supruga, porodice i najbližih prijatelja je od velikog značaja za svaku obolelu ženu.
Međutim, rak menja život ne samo obolelog člana , već i cele porodice. Suočavanje sa bolešću i prolazak kroz terapiju su veoma stresni i ženi koja je obolela, ali i njenoj celoj porodici i najbližoj okolini.
Veliki stres zbog bolesti žene, praćen strahovima, tugom i slično, može izazvati krizu u odnosima i funkcionisanju cele porodice.
Veze, brakovi i porodice koji su i do oboljevanja žene dobro funkcionisali i koji su puni međusobne ljubavi, poštovanja i podrške iz ove krize mogu izaći relativno lako i još čvršći. Neke malo nestabilnije porodice se kroz iskustvo borbe sa rakom mogu ponovo zbližiti, ojačati i učvrstiti.
Na žalost, brakovi i porodice u kojima međusobni odnosi nisu dobro funkcionisali ni pre bolesti, često ne opstanu u krizi koju bolest donosi i kod njih dolazi do dodatnog slabljenja međusobnih veza i konačnog razlaza.
Slična situacija je i kada su u pitanju odnosi obolele žene sa prijateljima. Prava prijateljstva opstaju i postaju još čvršća, a neka slabe ili se potpuno završavaju.
Nisu svi ljudi dovoljno spremni i jaki da se nose sa tuđim prolemima, bolom , strahovima...
Sa druge strane, neke žene imaju problem da pričaju o svojim osećanjima i kada obole pokušavaju da taj teret nose same na svojim leđima. Povlače se u izolaciju i ćutanje, odbijajući pomoć i podršku ljudi oko sebe, što nije dobro. Bolest je kriza i ona jeste poteškoća, ali je takođe i prilika i izazov. Svaki loš događaj, pa tako i bolest, nosi u sebi i mogućnost za nešto dobro kojeg bez tog događaja ne bi bilo. Naš narod je davno to zaključio pa kaže da u svemu lošem ima i nešto dobro ili „Ko zna zašto je to dobro“. Teško je poverovati da u oboljevanju od raka može išta da bude dobro, ali može!
Mnoge ljude upravo je kriza/bolest potstakla na dodatni napor pa su postigli i ono što u uobičajenim okolnostima možda nikada ne bi. Bolest vas može naterati da preispitate svoj dosadašnji život i da preispitate svoje prioritete, ciljeve, vrednosti, kao i način posmatranja sebe, ljudi oko sebe i svog života.
Bolest može biti šansa da se oslobodimo loših navika, počnemo da vodimo više računa o sebi i svojim potrebama, suočimo se sa svojim osećanjima i raščistimo sa prošlošću, pružimo priliku bližnjma da nam pokažu koliko nas vole...
Mnoga istraživanja i iskustva ljudi koji su se uspešno borili i izborili sa rakom su pokazala da su najvažniji faktori koji doprinose dobrom suočavanju sa problemima koje nosi rak i borbu sa njim, i koji povećavaju dobre šanse za ozdravljenje (pored pridržavanja svih lekarskih saveta i poštovanja svih medicinskih procedura) : pozitivan stav / mišljenje, optimizam i nada, fizička aktivnost i zdrava ishrana.
Pozitivno mišljenje i nada ne znače poricanje problema i činjenice da postoji bolest, bol i patnja. Poricanje za sobom povlači neaktivnost i bespomoćnost , a pozitivno mišljenje povećava moć i pomaže da se lakše savlada sve ono što bolest, lečenje i dalji život donose.
Pozitivno mišljenje vas neće izlečiti od raka, ali će vam pomoći da se lakše nosite sa svim što ta bolest i proces lečenja nose sa sobom!
psiholog
Izabela Rašković