Pregled pigmentnih tj. obojenih promena na koži kao na primer: mladeža, melanoma, aktiničnih keratoza, seboroičnih keratoza ili drugih sumnjivih promena nalik raku kože, obavlja se pomoću dermoskopije.
Dermoskopija predstavlja neinvazivnu bezbolnu metodu površinske mikroskopije kojom se bolje vide strukture kože: epiderm i derm. Ovu metodu primenjuju dermatolozi, plastični hirurzi ili onkolozi.
Postoje različiti oblici dermoskopije prema tipu dermoskopa, a koji može biti u vidu ručnog dermoskopa (najčešće), dermofota, digitalnog dermofota, stereo mikroskopa i videomikroskopa. Najčešće korišćeno uvećanje je od 10 do 20x, a kreće se od 6 do 100x. Primena različite vrste dermoskopa zavisi od opremljenosti ustanove u kojoj lekar radi.
Dermoskopija pomaže lekaru u postavljanju dijagnoze odnosno značajno unapređuje tačnost u dijagnostici pigmentnih promena odnosno melanoma.
REDOSLED PREGLEDA BOLESNIKA SA SUMNJIVIM PIGMENTNIM ILI DRUGIM PROMENAMA NA KOŽI OD STRANE LEKARA SPECIJALISTA U OKVIRU ZDRAVSTVENOG SISTEMA
1.KORAK
Ukoliko posumnjamo na promenu na koži nalik melanomu ili želimo da uradimo pregled pigmentnih ili drugih promena na koži, obraćamo se lekaru opšte prakse radi dobijanja specijalističkog uputa za pregled kod dermatologa, eventualno plastičnog hirurga ili onkologa koji rade dermoskopiju.
2.KORAK
Pregled pigmentnih promena na koži od strane dermatologa obavlja se dermoskopskim pregledom koji je praćen uzimanjem detaljne anamneze bolesnika. Redovni pregled kože za pigmentne promene savetuje se jedan put godišnje. Na osnovu kliničke i dermoskopske slike promene, dermatolog daje preporuku o daljem tretmanu u smislu:
3.KORAK
Ukoliko je potrebno uklanjanje promene tj. biopsija, dermatolog daje instrukcije kako i kod koga ukloniti. Najčeše upućuje bolesnika plastičnom hirurgu ili onkologu uz napomenu za obaveznu histopatološku (HP) verifikaciju promene, kao i savet za širinu ekcizije odnosno širinu „odstranjenja“ promene sa zahvatanjem zdrave kože. Uklanjanje promene je takoreći bezbolno, obavlja se u lokalnoj anesteziji i traje nekoliko minuta. Savete o daljem održavanju tretiranog dela kože daje lekar koji je uklonio promenu ili dermatolog.
4.KORAK
Na dobijanje HP nalaza potrebno je sačekati najčešće 3 do 4 nedelje, kada će bolesnik tačno znati o kojoj promeni je reč: da li je benigna (dobroćudna) ili maligna (zloćudna).
HP nalaz predstavlja pregled ćelija kože uzetog biopsijom pod specijalnim mikroskopom od strane patologa koji će napisati opis ćelija i finalnu dijagnozu promene.
Tumačenje HP nalaz obavlja dermatolog, plastični hirurg ili onkolog koji prati bolesnika, daje smernice o daljem lečenju i merama prevencije.
AKCIJA ZA RANO OTKRIVANJE RAKA KOŽE – DAN MELANOMA
MAJ JE MESEC U KOME SE UPOZORAVA I OBAVEŠTAVA JAVNOST NA ZNAČAJ RANOG OTKRIVANJA MELANOMA ODNOSNO RAKA KOŽE
U maju svake godine u svetu kao i u našoj zemlji odredi se jedan dan posvećen pregledu pigmentnih promena kože organizovan od strane Udruženje dermatovenerologa Srbije u saradnji sa Ministarstvom zdravlja i drugim pokroviteljima. To je dan kada svi dermatolozi koji se prijave u ovoj akciji za rano otkrivanje raka kože besplatno pregledaju pigmentne promene na koži u cilju prevencije i pravovremene dijagnostike raka kože. Obaveštenje o tačnom datumu održavanja akcije pravovremeno se objavljuje putem medija.
Dr sc.med. Ivana Dunić
spec. dermatovenerologije i angiologije