RAK KOŽE

Rak kože spada u grupu najčeših malignih (zloćudnih) tumora u svetu, a mogu oboleti ljudi svih boja kože odnosno rasa. Postoje različiti tipovi raka kože:

• Nemelanomski tip raka kože: aktinične keratoze (AK), bazocelularni karcinom (BCC), spinocelularni karcinom (SCC). Najčešći tipovi raka kože, „manje“ opasni tumori, u visokom procentu obolelih izlečivi.
• Maligni melanom (MM), najopasniji tip raka kože koji najčešće uzrokuje smrtnost.

Aktinične ili solarne keratoze predstavljaju prekancerozne promene na koži koje se mogu transformisati u BCC ili SCC. Izgled AK je nalik mrlji ili „lišaju“ oker ili crvenkasto-braon boje, ovalnog ili kružnog oblika, koje mogu biti prekrivene sa diskretnim ljuspama, velicine od zrna pšenice do zrna graška, najčešće prisutne kod osoba srednje i starije životne dobi, lokalizovane na delovima tela izloženim suncu (po čemu su i dobile naziv): lice, poglavina, vrat, ušne školjke ili nadlanice.

Bazocelularni ili bazalnih ćelija karcinom predstavlja najčešći tip raka kože koji zbog toga što vrlo retko daje metastaze predstavlja najmanje opasan tip raka kože. Može imati različitu kliničku prezentaciju: crvenkasto-pink izraštaj odnosno uzdignuće kože sa tankom sedefasto perlastom ivicom ili kao manji čvorić ili pečat prekriven ljuskama, ili ranica koja ne zarasta. Naziv je dobio prema tipu bazalnih ćelija kože koje zahvata abnormalnim i nekontrolisanim rastom.

Spinocelularni ili skvamozni ćelija karcinom je druga najčešća forma raka kože koju karakteriše brz, progresivan i destruktivan rast sa brzim davanjem metastaza. Najčešće je izgleda crvene ljuspaste pločice ili čvorića koji spontano krvari ili formira ranicu koja ne zarasta, vec se postepeno i progresivno širi. Može zahvatiti sve delove kože, posebno izložene suncu, kao i sluznice usne duplje ili genitalija.

Maligni melanom je najopasnija forma raka kože poreklom od pigmentnih ćelija kože – melanocita, sadrže melanin koji daje boju koži. Vrlo često izgledaju kao mladeži, a pojedini i nastaju malignom transformacijom mladeža. Najčešće su tamno braon ili crne boje pločice, mrlje ili čvorići, različitih boja: boje kože, crveni, ružičasti (bez pigmenta, vrlo retka forma MM), plave ili ljubičaste boje. Uzrokovani su intenzivnim izlaganjem kože suncu koje dovodi do pojave opekotina ili kod genetski predisponiranih osoba. Ukoliko se prepozna i rano leči, najčešće je izlečiv, ukoliko nije stvorio udaljene metastaze u telu, kada se teško leči i dovodi do smrtnog ishoda. Retko, ali postoje i melanomi koji pored kože mogu zahvatati oralnu, anorektalnu i genitalnu sluznicu, oko, nos odnosno nosne sinuse; obzirom da ćelije koje proizvode melanin se nalaze u različitim pomenutim delovima tela, a ne samo u koži.

UPOZORAVAJUĆI ZNACI NA MALIGNI MELANOM ili ABCDE znakovi melanoma

Mladeži, braon mrlje ili izrasline na koži su uglavnom bezopasne, ali ukoliko osoba ima više od 100 mladeža na koži ima povišen rizik za nastanak MM.

Prvi znaci MM su pojava atipičnih mladeža (displastičnih nevusa). Stoga je veoma važno da dobro poznajemo svoju kožu i da prepoznamo i reagujemo na bilo koju promenu mladeža na bilo kom delu tela. Rano otkrivanje je najznačajniji faktor u uspešnom lečenju melanoma.

ABCDE znakovi melanoma

A (asymmetry) – ASIMETRIJA nepravilni oblik ili asimetričnost promene; ukoliko polovimo promenu nevidljivom osom, jedna polovina promene ne liči na drugu polovinu promene.

B (border) – IVICA nepravilnost ivica promene; valovite, reckaste ili slabo definisane ivice.

C (color) – BOJA prisutnost više boja promene; jedan deo promene ima tamno braon i crne nijanse, dok drugi delovi su bele, crvene ili plave nijanse.

D (diametar) – PREČNIK promene čiji je prečnik veći od 6mm najčešće ukazuju na MM; ali mogu biti i manji i veći od 6mm; za brzu orjentaciju to je veličina gumice na drvenoj olovci.

E (evolving) – EVOLUCIJA promena napreduje u rastu ili izdizanju.

Obratiti pažnju na promene koje menjaju veličinu, oblik i boju, mogu imati hrapavu ili ljuspastu površinu na dodir, praćene svrabom, spontano vlaže ili krvare, izgledaju kao ranica koja ne zarasta.

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK RAKA KOŽE

Faktori rizika koji učestviju u nastanku raka kože variraju za različite tipove raka kože.

OPŠTI FAKTORI RIZIKA za nastanak raka kože prema referentnom američkom centru za kontrolu i preveciju bolesti, CDC (Center for Disease Control and Prevention):

• Prirodno svetla koža, koža koja lako crveni, dobija opekotine, ima pege
• Porodična istorija raka kože
• Lična istorija raka kože
• Izloženost sunčevim UV zracima tokom dana bilo zbog posla ili drugih aktivnosti
• Istorija o postojanju opekotina kože, posebno u detinjstvu
• Istorija o korišćenju solarijuma
• Osobe koje imaju plave ili zelene oči
• Osobe sa prirodno plavom ili crvenom bojom kose
• Veliki broj mladeža na telu

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK MELANOMA:

• UV zraci – poreklom sunca ili u solarijumu.
• Godine starosti – najčešće se javljaju kod starijih osoba, retko kod dece.
• Atipični mladeži (displastični nevusi) – upozoravajući ABCDE znaci
• Veliki broj mladeža – više od 100 mladeža – čak I kada izgledaju normalno.
• Veliki kongenitalni (urođeni) mladeži – mogući prekursori melanoma.
• Lična ili porodična istorija melanoma – prethodno dijagnotikovan melanoma nosi značajan rizik za nastanak novih melanoma; visok rizik imaju osobe čiji su roditelji imali melanom.
• Osobe svetle kože, očiju ili kose – osobe koje lako dobijaju opekotine i teško dobijaju preplanulu boju kože; prisutnost pega na licu i/ili telu; nasuprot njima osobe poreklom iz Afrike ili Azije, tamne do crne kože, imaju najčešću lokalizaciju melanoma na dlanovima, tabanima ili ispod noktiju.
• Prisutne druge bolesti – pojedine studije su pokazale povišen rizika kod osoba sa Parkinsonovom bolesti, inflamatornom bolesti creva (Kronova bolest ili ulcerozni kolitis), dok se i dalje ispituje povezanost sa atopskim dermatitisom, ekcemima ili čak snižen rizik od nastanka melanoma kod osoba sa astmom.
• Snižen imunitet – bilo urođene ili stečene imunodeficijencije: osobe sa HIV-om odnosno AIDS-om, osobe koje uzimaju imunosupresivne lekove (na pr: transplantirane osobe).

TIPOVI KOŽE

Da li će osoba imati preplanulu boju kože ili biti sklona nastanku opekotina kože, zavisi od tipa kože i izloženosti kože UV zracima.

Postoji 6 tipova kože podeljenih prema tipu kože po Fitzpatrick-u da lako dobija preplanulost ili nastaju opekotine kože:

• Uvek gori, crveni tj. nastaju opekotine, nikada nema preplanulost, veoma osetljiva na izloženost UV zracima (svetla koža, plava ili crvena kosa, plave ili zelene oči)
• Uglavnom gori, crveni tj. nastaju opekotine, minimalno dobiju preplanulost (svetla koža, svetlo do tamno smeđe plava kosa)
• Umereno gori, crveni tj nastaju opekotine, postepeno dobija preplanulost do svetlo braon boje (srednje tamna boja kože, tamno plava do smeđa boja kose)
• Retko gori tj. nastaju opekotine, uvek preplanula do intenzivne braon boje (svetlo braonkasta koža kada nije osunčana, smeđe do crna boja kose)
• Veoma retko gori tj. nastaju opekotine, dobra sklonost ka preplanulosti do tamno braon boje (svetlo do tamno braon boja kože kada nije osunčana, tamno braon do crna boja kose)
• Nikada ne gori, veoma tamna do crno pigmentovana koža bez sunčanja, najmanje osetljiva koža (tamno braon do crna boja kože kada nije osunčana, tamno braon do crna boja kose)

Iako svaki tip kože može biti oštećen izložen UV zracima, osobe sa I i II tipom kože imaju najviši rizik za nastanak raka kože.

PREVENCIJA NASTANKA RAKA KOŽE

• Biti u HLADOVINI i izbegavati sunce u periodu od 10 do 16 časova.
• Izbegavati nastanak opekotina, kao i svako tamnjenje kože.
• Koristiti adekvatnu odeću, široko obodni šešir, naočare za sunce sa UV filterima.
• Upotrebljavati preparate za zaštitu od sunca sa faktorom UVA/UVB zaštite, najmanje 15, ali je bolje koristiti preparate sa visokim faktorom UVA/UVB zaštite (iznad 30 do 50).
• Koristiti adekvatnu količinu zaštitnih preparata – preporučena doza je 2 supene kašike ili 1 unca; neophodno nanošenje 30 minuta pre izlaska na sunce i ponovno nanošenje na svaka 2 časa kod upotrebe preparata sa visokim faktorom zaštite, ili češće sa upotrebom preparata sa niskim fatorima zaštite; obavezno je nanošenje preparata nakon svakog kupanja tj. Izlaska iz vode ili kod izraženog znojenja tela.
• Ne koristiti solarijume.
• Obaviti redovni pregled kože, od prstiju stopala do glave, svakog meseca; obratiti se dermatologu ukoliko uočite sumnjivu promenu.
• Sklanjati novorođenčad sa sunca; korišćenje zaštitnih krema od sunca za bebe nakon 6 meseci starosti.
• Obavezna godišnja kontrola kože od strane lekara specijaliste, najčešće dermatologa, ili češće ukoliko postoje faktori rizika.
• Vitamin D nadoknadite boravkom u bezbednom delu dana, ali ne sunčanjem, crvenilom, opekotinama; adekvatnom ishranom, dodacima (saplementima) ishrani ili lekovima.

ZAŠTITA DECE TOKOM BORAVKA NA SUNCU

Obratiti pašnju na sledeće savete odnosno pravila tokom boravka dece na suncu:

• Obavezan boravak dece u hladovini, izbeći sunce, u periodu od 10 do 16 časova.
• Potpuno izbeći izlaganje suncu beba i dece do 3 godine.
• Izbegavati prekomerno izlaganje suncu, posebno male dece.
• Koristiti odeću koja će prekriti kožu, kape ili šešire.
• Koristiti preparate za zaštitu od sunca sa visokim faktorima zaštite namenjenim za dečju kožu
• Adekvatno nanošenje zaštitnih preparata 30 minuta pre izlaska napolje i ponovno nanošenje na svaka 2 časa.
• Zaštititi usne, uši, nos i stopala.

SAMOPREGLED PROMENA NA KOŽI

• Stati ispred velikog ogledala podignutih ruku: obratiti pažnju na lice, vrat, predeo dekoltea i gornjeg dela ledja.
• Pažljivo pregledati kožu predela dojki i ispod dojki, nadlaktice, pazuhe.
• Pažljivo pregledati šake i stopala, posebno kožu izmedju prstiju, predeo genitalija.
• Pregledati kosmati deo glave, razdvajanjem pramenova kose češljem; obavezan pregled poglavine kod muškaraca koji nemaju kosu. Obratiti pažnju na vrat, ušne školjke i predeo iza ušnih školjki, korišćenjem malog ogledala.
• Pregledati donji deo ledja i predeo zadnjice korišćenjem manjeg ogledala.

SAVETI PRAVILNOG NANOŠENJA PREPARATA ZA ZAŠTITU KOŽE OD SUNCA

• Obavezno naneti preparat za zaštitu od sunca 30 minuta pre izlaska na sunce.
• Pravila adekvatnog nanošenja zaštitnih preparata (krema, losiona, spreja): „pravilo nanošenje preparata u vidu linije od korena dlana do vrha velikog prsta na ruci“, na svaki od 11 delova tela po jedna dužina linije šake:
  • Lice
  • Jedna ruka
  • Druga ruka
  • Predeo vrata i dekoltea
  • Predeo stomaka
  • Jedna natkolenica
  • Druga natkolenica
  • Jedna potkolenica i stopalo, posebno prsti stopala
  • Druga potkolenica i stopalo, posebno prsti stopala
  • Gornji deo leđa
  • Donji deo leđa

Jedna dužina linije šake nanešenog preparata dovoljna je za lice, vrat i svaku ruku; a dve dužine linije dovoljne su za grudi, stomak, leđa i noge.

OPREZ:

• Uzimanje pojedinih lekova, na pr: antibiotika ili antidepresiva, mogu usloviti fotosenzitivnost odnosno povećanu osetljivosti na sunce, posledično dovesti do pojave crvenila ili ospe na delovima kože izložene suncu.
• Izbeći korišenje kozmetičkih preparata, parfema ili dezodoransa, jer mogu dovesti do kontaktnih alergija ili tamnije prebojenosti (hiperpigmentacija) na mestima kože gde su naneti u kontaktu sa suncem.
• Odeća bi trebalo biti gusto tkana i tamne boje, jer bolje štiti od UV zraka; a naočare trebaju imati oznaku najmanje zaštite UV-400.
• UV zraci delom prolaze i kroz suncobrane, poznato je da i u hladovini se „crni“ , zato obavezno koristiti zaštitne preparate za sunce i u hladovini!
• Ukoliko dođe po povrede mladeža, prekriti ga gazom i zaustaviti krvarenje; konsultovati se sa dermatologom; trauma mladeža ne uzrokuje melanom.

Dr sc. med. Ivana Dunic, spec.dermatovenerologije i angiologije