Anestezija je privremeno stanje tokom kojeg bolesnik ne oseća bol. Primena anestezije omogućuje izvođenje operacija i pojedinih dijagnostičkih procedura. Za vođenje anestezije, otklanjanje bola nakon operacije i lečenje životno ugroženih bolesnika u jedinicama intenzivne terapije odgovoran je lekar specijalista – anesteziolog. Anestezija se obezbeđuje primenom posebnih lekova – anestetika. Kada prestane dejstvo anestetika osetljivost na sve senzacije, ukuljučujući bol, ponovo se uspostavlja.
U anesteziološkoj ambulanti anesteziolog će pregledati vas, rezultate ispitivanja i izveštaje koje ste doneli, pripremiti vas za anesteziju i operaciju i isplanirati vrstu anestezije koja u potpunosti odgovara vašem zdravstvenom stanju i planiranoj operaciji. Anesteziolog vodi računa o vašoj sigurnosti. Kod pojedinih bolesnika zbog zdravstvenog stanja i ozbiljnih hroničnih bolesti (bolesti srca, bolesti pluća, šećerna bolest,..) postoji neprihvatljivo visok rizik za nastanak komplikacija, pa je operaciju neophodno odložiti. U tom slučaju razloge odlaganja operacije će vam anesteziolog detaljno objasniti, kao i koje analize ili dijagnostičke procedure treba uraditi, odnosno lekove primeniti, da bi se vaše zdravstveno stanje bolje procenilo i poboljšalo, a rizik za nastanak komplikacija smanjio.
Poželjno je da pre operacije upoznate baš „svog“ anesteziologa. Iskustvo je pokazalo da upoznavanje pacijenta sa anesteziologom koji će voditi anesteziju i pratiti stanje pacijenta doprinosti smanjenu uznemirenosti i straha, i omogućuje uspostavljenje odnosa uzajamnog poverenja i poštovanja.
Anestezija može biti:
U toku opšte anestezije bolesnik je u stanju sličnom dubokom snu. Svest je privremeno i kontrolisano isključena, bolesnik se ne pomera, ne oseća ništa, pa ni bol. Anestetici se daju kroz venu, ili se zajedno sa kiseonikom udišu preko maske ili cevčice (tubusa). Uvođenje u anesteziju traje kratko, do nekoliko minuta. Ako ste dobili premedikaciju početka anestezije se nećete ni sećati. Kada utonete u san, anesteziolog će stalno pratiti vaše stanje i nastaviti da vam daje različite lekove (anestetike - da biste i dalje bili u anesteziji, lekove za uklanjanje bola, relaksaciju mišića, antibiotike, lekove koji sprečavaju pojavu mučnine i povraćanja, infuzije tečnosti). Sve vreme, pre, tokom i nakon anestezije bolesnik udiše kiseonik. Anesteziolog će izabrati koji način disanja je najsigurniji za vas tokom operacije. Za neke operacije je neophodno da se primene mišićni relaksanti koji potpuno zaustavljaju disanje. U tom slučaju anesteziolog će koristiti ventilator – mašinu koja će disati umesto vas za vreme operacije. Na kraju operacije anesteziolog će prekinuti davanje anestetika i kada bude siguran da ste se zadovoljavajuće oporavili bićete premešteni iz operacione sale.
Pod regionalnom anestezijom se najčešće podrazumeva spinalna i epiduralna anestezija tokom kojih se lokalnim anesteticima blokira prenos bolnih impulsa na nivou kičme. Tokom operacije bolesnik je svestan, ali ne oseća bol. Može se primeniti za operacije u donjem stomaku, maloj karlici i na nogama. Lokalni anestetik se može dati jednokratno ili se može postaviti kateter za višekratno davanje što može obezbediti potpuno uklanjanje bola u narednih nekoliko dana.Tokom postavljanja igle ili katetera za davanje lokalnog ansetetika važno je da postavljanjem tela u položaj koji se od vas traži pomognete anesteziologu i pokušate da se ne pomerate Potrebno je da anesteziologu kažete ako osetite bol, trnjenje pri postavljanju igle ili početak delovanja lokalnog anestetika (toplotu, osećaj težine u nogama, nemogućnost da ih pomerite). Ponekad je zavisno od vrste anestezije i primenjenog lokalnog anestetika potrebno nekoliko sati nakon operacije da se potpuno povrati osetljivost i motorna snaga dela tela. Dok se osetljivost vraća može se desiti da osetite trnjenje, to ne treba da vas brine, brzo prolazi. Veoma je važno da anesteziologu kažete ukoliko osećate bol.
Epiduralna anestezija sa postavljanjem katetera koji omogućuje da se nastavi primena lokalnog anestetika i do nekoliko dana nakon operacije se može uspešno kombinovati sa opštom anestezijom, posebno za velike i dugotrajne operacije stomaka i male karlice. Kombinacijom se povećavaju koristi ove dve anestezije, a smanjuju neželjeni efekti. Postavljanjem epiduralnog katetera i nastavkom primene lekova preko katetera nakon operacije obezbeđuje se odlično otklanjanje bola, pogotovo pri dubokom udahu, kašlju, pomeranju ili ustajanju iz kreveta, bolje disanje, manja učestalost mučnine i povraćanja, brže i lakše pridizanje bolesnika. Postoje dokazi koji polazuju da se može smanjiti učestalost tromboembolije, plućnih infekcija i smanjiti gubitak krvi tokom opracije.
Lokalna anestezija obezbeđuje odsustvo bola na malom delu tela, koristi se za kratke i manje operacije, kada se lokalni anestetik primenjuje u vidu kapi, spreja ili injekcije.
Tokom anestezije anesteziolog održava i prati sve životne funkcije bolesnika (rad srca, cirkulaciju, disanje, stanje svesti, temperaturu). U radu mu pomaže medicinski tehničar – anestetičar.
Po završetku operacije i anestezije zavisno od težine operacije i opšteg stanja vaše lečenje će se nastaviti u sobi za postanestezijski nadzor ili u jedinici intenzivne terapije.
U sobi za postanestezijski nadzor ćete neprekidno biti pod nadzorom medicinskih tehničara. Preko maske ćete dobiti da dišete kiseonik, ako vam bude hladno dobićete pokrivač da se ugrejete, ako i pored primenjenih lekova osetite bol ili mučninu treba to da kažete da biste dobili još lekova. Kada anesteziolog bude procenio da je vaše stanje potpuno zadovoljavajuće i da ste se oporavili od dejstva anestetika bićete premešteni u svoju bolesničku sobu. Od operacije, anestezije i vašeg zdravstvenog stanja zavisi nakon koliko vremena ćete moći da pijete i jedete. Nakon manjih operacija možete jesti već posle dva sata uz saglasnost lekara.
Posle većih operacija nastavak lečenja nakon operacije se planira u jedinici intenzivne nege, gde će o vama i dalje brinuti anesteziolog, sprovodiće potrebne dijagnostičke i terapijske procedure u okviru intenzivnog lečenja.
Većina ljudi se oseća dosta prijatno nakon operacije. Ipak možete imati neke neželjene efekte. Važno je da zatražite pomoć za prvo ustajanje iz kreveta (iako ćete se možda dobro osećati dok ležite, postoji mogućnost da osetite slabost ili mučninu kada budete ustali prvi put). Ukolio budete imali spinalnu ili epiduralnu anesteziju vaše noge mogu biti slabe i nekoliko sati nakon operacije.
Lečenje bola nakon operacije je veoma važno zato što sprečava patnju, olakšava i ubrzava oporavak. Anesteziolog će sa vama razmotriti različite mogućnosti za otklanjanje bola pre operacije. Nekim bolesnicima je potrebno više lekova za uklanjanje bola.
Danas su anesteziolozi dobro obučeni, neprekidno prate stanje bolesnika, koriste savremene anestetike, moderne aparate za anesteziju i monitore za praćenje rada srca i disanja. Komplikacija koje se vezuju za anesteziju su veoma retke.
Rizik da kod vas dođe do neželjenih efekata anestezije i komplikacija zavisi od vašeg zdravstvenog stanja i hroničnih bolesti, da li ste pušač, da li ste gojazni, rizik je veći ukoliko se izvodi hitna, komplikovana, dugotrajna operacija. Da biste mogli sagledati rizik važno je da znate koje komplikacije se mogu desiti, koliko opasne mogu biti i kako se leče.
Komplikacija je neželjeni i neočekivani događaj tokom i neposredno nakon anestezije, smatramo je veoma čestom ako se javi kod 1 od 10 bolesnika, čestom ako se javi kod 1 od 100 bolesnika, retkom kod 1 od 1000, a izrazito retkom kod 1 na 100.000 bolesnika.
U veoma česte i česte komplikacije spadaju mučnina, povraćanje, suvo i bolno grlo, glavobolja, bol pri davanju anestetika u venu, treskavica pri buđenju, ošamućenost, nejasan vid, bolovi u mišićima, problemi sa mokrenjem. Znatno ređe se javljaju problemi sa disanjem, pad ili porast krvnog pritiska, poremećaji rada srca, oštećenje zuba, alergijske reakcije, veoma i izuzetno retko srčani ili moždani udar, udisanje želudačnog sadržaja, oštećenje glasnica, oštećenje nerava ruku ili nogu, budnost za vreme anestezije, povreda oka, komplikacije tranfuzije krvi i krvnih produkata, smrt.
Komplikacije koje se češće javljaju pri primeni regionalne anestezije su bol na mestu davanja anestetika, slabija delotvornost anestezije, svrab, mučnina, otežano mokrenje, pad krvnog pritiska, glavobolja, bol u mišićima. Ređe se javlja otežano disanje, poremećaji rada srca i gubitak svesti, oštećenje nerava, hematom i infekcija, alergijske reakcije.
Ukoliko je bilo nekih problema tokom anestezije anesteziolog će vas o tome obavestiti, ne samo zato što je vaše pravo da to znate, nego zato što je veoma važno da o tome obavestite anesteziologa koji će vam davati anesteziju za neku narednu operaciju.
Doc.dr Dragana Radovanović
Insitut za onkologiju Vojvodine Sremska Kamenica