U životu svakog čoveka gubici su je neminovni. Sa njima se, kasnije ili pre, svako od nas mora suočiti. Gubici predstavljaju jednu od retkih pojava koja nas sve čini jednakima.
Gubici socijalnih odnosa, apstraktnih stvari i materijalnih vrednosti (promene mesta stanovanja, odvajanje od važnih osoba, promena ili gubitak radnog mesta, gubitak kuće, nade, slobode i dr) takođe su bolni. Naravno da gubitak koji je u vezi sa smrću, po posledicama i promenama koje izazivaju u životu tugujućih ljudi, ne može da se poredi sa ovim vrstama gubitaka, niti ih porediti treba. Ono što je svim gubicima zajedničko je to da ih prati proces tugovanja, koji je opet najteži i najdugotrajniji kada je u pitanju gubitak usled smrti.
Gubitak nakon smrti podrazumeva nepovratnost i smrt je teže racionalizovati. Kod ostalih gubitaka postoji bar teorijska mogućnost da će nam se izgubljena osoba vratiti ili da ćemo izgubljenu imovinu ponovo steći. Smrt tu mogućnost ne daje. (Arambašić, 2005.)
Ovde ćemo se zadržati na gubitku nakon smrti.
Zašto su gubici teški?
Gubici su teški iz više razloga. Oni uvek uključuju više gubitaka i pretnja su svemu što je važno. Na primer, gubitkom bake mi gubimo prijatelja i nekoga ko je za nas uvek bio tu. Sadašnji gubitak uvek priziva neke prošle gubitke. Ipak, ova adaptivna funkcija priprema nas da adekvatnije raegujemo u predstojećim situacijama gubitka. Neke situacije gubitka sa sobom nose i određenu dobit, što kod tugujuće osobe često izaziva osećanje krivice ili stida. Gubitak ruši naše pretpostavke o svetu i o sebi. Poznati svet odjednom postaje nepoznat i nepredvidiv. Ponekad se javlja i kriza smisla kada tugujući pokušava odgonetnuti zašto se baš to dogodilo. Čovek gubi podlogu i svet više ne doživljva kao sigurno mesto. (Arambašić, 2005.)
Reakcije na gubitak
Reakcije na gubitak mogu se svrstati u četiri velike grupe, emocionalne, misaone, telesne i ponašajne. Neke od emocionalnih reakcija su ljutnja, anksioznost i strah, usamljenost, bespomoćnost, krivica, tuga i čežnja za umrlim.
Misaone reakcije podrazumevaju šok i nevericu, zbunjenost, teškoće u koncentraciji i pamćenju, doživljaj gubitka kontrole nad životom i učestalo razmišljanje o umrloj osobi. Telesne reakcije odnose se na postojanje umora, mišićne napetosti, gubitak apetita ili preterano uzimanje hrane, mučninu, vrtoglavicu, bol u plućima ili želucu i sl. Na fizičke simptome često se ne obraća pažnja iako predstavljaju značajan pokazatelj onoga kroz šta tugujuća osoba prolazi. Ponašajne reakcije podrazumevaju preteranu aktivnost, teškoće sa spavanjem, promene u apetitu, povlačenje od ljudi, snove o pokojniku, plakanje, odlazak na mesta i bavljenje stvarima koje nas podsećaju na umrlu osobu. (Arambašić, 2005.)
Sve ove reakcije deo su normalnog procesa tugovanja.
Tugovanje
Proces tugovanja nastupa nakon gubitka osobe koja nam je bila važna. Ovaj proces je očekivan i prirodan. Funkcija tugovanja ogleda se u pomoći tugujućoj osobi da prihvati i razume svoj gubitak. Većina ljudi tugovanje doživljava kao kratak period vremena praćen osećanjem bola i tuge. Ipak, tugovanje podrazumeva celokupan emocionalni proces suočavanja sa gubitkom i može trajati dugo. Normalan proces tugovanja omogućava nam da pustimo naše voljene i nastavimo živeti na zdrav i funkcionalan način. Tugovanje je bolno i važno je tugujućim osobama dozvoliti da izraze svoju tugu. Treba imati na umu da proces tugovanja svako od nas prolazi na različite načine. Svako tuguje na svoj jedinstven način a dužina i intenzitet emocija varira od osobe do osobe. Tokom ovog procesa veoma je važna podrška bliskih osoba.
Postoje određene faze kroz koje tugujuće osobe prolaze. Ove faze ne predstavljaju datost jer neće svaka osoba proći kroz svaku od ovih faza i neće ih proći istim redosledom. Prvo se obično javlja šok i neverica, praćeni osećanje otupelosti i negiranjem gubitka. Nakon toga osoba uviđa kako je gubitak uticao na njen život i emocije počinju da izlaze na površinu. Početnu nevericu zamenjuje emocijonalna bujica koja može podrazumevati bes, samoću, neizvesnot i poricanje. Ova osećanja mogu da se javljaju i nestaju tokom dugog vremenskog perioda. Zadnja faza je ona u kojoj tugujuća osoba uspeva pronaći način da prihvati gubitak. Tugovanje je proces praćen usponima i padovima. Osoba se jedan period može osećati bolje, a već drugog momenta može biti tužna, što je takođe deo uobičajenog procesa tugovanja. (American Cancer Society, 2013.)
Kancer predstavlja bolest za koju se veoma često vezuju gubici. Za kancer, i slična životno ugrožavajuća oboljenja, značajno je anticipatorno tugovanje koje podrazumeva započinjanje sa procesom tugovanja pre nego što je smrt nastupila. Ovo je normalna reakcija kada se neko suočava sa eventualnim gubitkom. Dok je većina ljudi upoznata sa tugovanjem koje nastupa nakon gubitka, za anticipatornitugovanje većina ljudi nije čula. Ovo je i razlog zašto neke osobe smatraju socijalno neprihvaljivim ispoljavanje izražene tuge i bola, koja prethodi gubitku i ne dobijaju potrebnu podršku u tom periodu. Ovaj vid tugovanja, pored tugujuće osobe može da oseća i obolela osoba. (Lung Cancer, 2014)
Komplikovano tugovanje
Pored navedenih normalnih, ili kako ih neki autori još nazivaju, uobičajenih reakcija u procesu tugovanja, može se javiti i komplikovano tugovanje. Ako tugovanje traje predugo bez ikakvog napretka, verovatno se radi o komplikovanom tugovanju. (American Cancer Society, 2014)
Komplikovano tugovanje je intenzivan i dugotrajan proces koji se u velikoj meri odražava na sve aspekte života. Ovaj vid tugovanja zadržava osobu i ne dozovljava joj da nastavi dalje. Osobe koje prolaze kroz komplikovano tugovanje često za sebe kažu da se osećaju „zaglavljeno“. Termin “komplikovano“ odnosi se na ometanje normalnog procesa tugovanja. Faktori koji ometaju uobičajeno tugovanje mogu biti povezani sa karakteristikama tugujuće osobe, prirodom odnosa, okolnostima u kojoj je smrti nastupila ili u vezi sa okolnostima koje su nastupile nakon smrti. Osobe koje polaze kroz komplikovano tugovanje znaju da je voljena osoba preminula ali i dalje u to ne mogu u potpunosti da poveruju. Njima je teško da nađu smisao nakon smrti bliske osobe. Sve ovo neretko je praćeno i snažnim osećanjem ogorčenosti i ljutnje. (The Center for Complicated Grief)
U ovom slučaju trebalo bi razmisliti i o traženju stručne pomoći i podrške.
Završetak procesa tugovanja
Tugovanje možemo smatrati završenim kada se stvarnosti gubitka prihvati i kada se tugujuća osoba prilagodi životu u kome umrle osobe više nema. Potrebno je u potpunosti proraditi emocionalnu bol zbog gubitka, što podrazumeva ispoljavanje svih emocija u vezi sa gubitkom. Da bi se proces tugovanja u potpunosti zaokružio neophodno je umrlu osobu smestiti na drugo mesto u emocionalnom smislu i nastaviti sa životom. (Arambašić, 2005.)
Moniku Vuk , psiholog
Društvo za borbu protiv raka Sombor
Literatura
American Cancer Society. (2013.) Grief, mourning, and bereavement. Dostupno na: http://www.cancer.org/treatment/treatmentsandsideeffects/emotionalsideeffects/griefandloss/coping-with-the-loss-of-a-loved-one-intro-to-grief-mourning-bereavement [pristupljeno 25. maj 2013.].
Arambašić, L. (2005.). Gubitak, tugovanje, podrška. Naklada Slap, Jastrebarsko.
The Center for Complicated Grief. (n.d.). What Is Complicated Grief? Dostupno na: http://www.complicatedgrief.org/bereavement [pristupljeno 25. maj 2014.].
Lung Cancer, (2014). Understanding Anticipatory Grief. Dostupno na: http://lungcancer.about.com/od/Grief-Bereavement-Mourning/a/Anticipatory-Grief.htm [pristupljeno 25. maj 2014.].