Katarina Rajković iz Leskovca, supruga, majka i baka. Pre bolesti stub porodice, nosilac kućnih i porodičnih obaveza. Profil srpske žene koji odgovara patrijarhalnom, balkanskom tipu žena.
Kada se desila bolest porodica je bila nespremna za danak koji uzima kancer. Nastala je zbunjenost, briga, tuga i bilo je mnogo strahova. Kaća je oduvek bila njihov zaštitnik i podrška a kako će biti dalje ?
I nadalje je više brinula za njih nego za sebe. Mali unučići, suprug jako uplašen, sina i ćerku je uvek štitila od mnogih briga. I tada je sama sebi odredila životno pravilo: i nadalje biće svima njima podrška- može ona to i sa svojom bolešću.
Uspela je da očuva ljubav prema sebi i drugima, dostojanstven život,jaku volju za životom, pozitivizam i druželjubivost. Nije dozvolila nikad da je bolest osami, naprotiv stekla je nove prijatelje, one koje je bolest zadesila i koji je najbolje razumeju. Očuvala je i unapredila jačim intenzitetom svoju kreativnu sposobnost i dar za stvaralaštvom. Reprezentativna je i zapažena na mnogim manifestacijama koje su održane u Leskovcu a i u drugim mestima u Srbiji po originalnim rukotvorinama.
Posvećena je posebno unucima koje je otac ostavio u želji da im nadoknadi izgubljeno. Uz to ima vremena i za sebe, da se lepo obuče, napravi frizuru, da bude na izletima i proslavama u organizaciji udruženja „Hrast“ .
Pored haljina koje je krase, najveći ukras je njen širok i prijatan osmeh. Celo njeno biće odaje vedrinu i okrenuto je prema putu u bolje sutra. I uprava ta vedrina i pozitivizam se prenosi na druge kroz poruku : živimo dostojanstveno sa puno ljubavi prema sebi i drugima. Ovome u prilog ide I slika sa Modne revije pacijenata gde je naša Kaća bila maneken u stogradskoj nošnji.
Dana 06. 07. 2017
Zorica Menković, preds. Udruženja “Hrast”