Saznanje da bolujete od maligne bolesti, izaziva zbunjenost i strah. Očekujete niz odgovora na nedoumice koje imate, ali najpre treba da postavite jasna pitanja na koje ćete dobiti iskrene odgovore onih koji Vas leče. Važno je da sa svojim lekarom iskreno i otvoreno razgovarate, a za početak, postavite ova pitanja, koja Vam mogu biti svojevrstan vodič za započinjanje dijaloga:
Pitanje br 1: Koja je moja dijagnoza?
Možda u prvi mah na ovo pitanje nećete dobiti jasan odgovor. Često da bi se sumnja na malignu bolest potvrdila potrebno je niz ispitivanja. Ako se potvrdi dijagnoza maligne bolesti patohistološkim nalazom, lekar koji je uzeo uzorak /hirurg, urolog, internista koji je radio endoskopiju, ginekolog ili lekar druge specijalnosti/ upoznaće Vas sa dijagnozom bolesti,pojasniti sve nedoumice, upoznati sa dijagnostičkim procedurama koje slede, terapijskim postupcima, i proceniti prognozu bolesti. Lekar će ove informacije saopštiti najpre Vama, a sa vašim dopuštenjem i svim članovima porodice kojima Vi to želite.Ukoliko Vam lekar koji uzeo uzorak i poslao ga na patohistološku analizu ne objasni dovoljno jasno prirodu bolesti, obratite se Vašem onkologu. Nekada je potrebno čak nekoliko puta da čujete informaciju da bi je potpuno razumeli i prihvatili. Ne smatrajte to svojim problemom, svaki čovek se u takvoj situaciji oseća jednako. Važno je da pitate!
Ako ste operisani, razgovarajte sa Vašim hirurgom o nalazu na koji je naišao tokom operacije, o dijagnozi, pitajte ga za mišljenje šta Vas sve očekuje nakon
oporavka i izlaska iz bolnice.
Sa otpusnom listom i postavljenom dijagnozom odmah se javite Vašem izabranom lekaru, koji će Vas bez zakazivanja odmah primiti i započeti postupak brzog i kvalitetnog vođenja kroz proces lečenja maligne bolesti.
Izabrani lekar će Vas uputiti onkologu u regionalnoj Opštoj bolnici. Sa onkologom možete razgovarati o svim svojim nedoumicama oko prirode bolesti, prilagođavanju novoj situaciji, potražiti savete kako lakše živeti s bolešću, potražiti psihološku podršku, saznati detalje o udruženjima pacijenata i sve korisne informacije za bolji kvalitet života.Onkolog će Vam detaljno, po potrebi i više puta, objasniti prirodu bolesti, uputiti Vas na dijagnostičke procedure kojima se može utvrditi stadijum proširenosti bolesti, i uputiti na Onkološki konzilijum tercijerne ustanove - Instituta za onkologiju.
Uput za Onkološki konzilijum, kao i putni nalog ispisuje izabrani lekar, pa i od njega možete potražiti podršku. Upute, putne naloge je potrebno overiti u lokalnoj Filijali RFZO.
Na sve pretrage koje su neophodne izabrani lekar, i onkolog treba da Vas upućuju po ubrzanom postupku, da izbegnete duge liste čekanja. Da bi to sigurno bilo tako, često će lekari ili medicinske sestre umesto Vas zakazati određene preglede. Kada obavite dogovorene preglede, rezultate uvek prikažite najpre onom lekaru koji Vas je uputio na pretragu. Tako ćete izbeći mogućnost da se izgubite u kretanju kroz proces lečenja. Uvek se trudite da razumete zbog čega radite neku pretragu, i šta se očekuje od nje. Veoma je važno da kada napustite ambulantu posle razgovora sa lekarom znate više i bolje razumete bolest i proceduru lečenja nego pre tog razgovora. Veoma je važno da uspostavite dobar odnos sa vašim onkologom, da izaberete lekara koji Vam najjasnije objašnjava sve što ne razumete dovoljno, i koji Vam je dostupan uvek kad je to potrebno. Onkolog treba da Vas uputi na udruženja pacijenata gde ćete se upoznati sa osobama koje su prošle iskustvo lečenja maligne bolesti, i koji vam mogu pružiti značajnu podršku.
Pitanje br 2 : Koja je prognoza moje bolesti?
Poznavajući bolest, mogući tok i prognozu bolje se možete pripremiti i osnažiti za budućnost i da učestvujete u izboru načina lečenja. Za procenu stadijuma bolesti potrebno je niz ispitivanja. Pošto ćete odjednom dobiti veliki broj informacija, i ako nešto ne razumete odmah preporučuje se da na taj razgovor idete u pratnji člana porodice ili prijatelja.
Pitanje br 3: Koji su načini lečenja? Šta mi preporučujete?
Na onkološkom konzilijumu TIM lekara tercijerne ustanove će doneti odluku o Vašem daljem lečenju u zavisnosti od svih nalaza koje ste prikazali. Odluka je uvek individualna, prilagođena svakom bolesniku uz poštovanje svetski važećih standarda i procedura u lečenju maligne bolesti.
Vaš onkolog će Vam podrobno objasniti sve načine lečenja, rezultate koje od njih očekujemo, kao i moguće nuspojave i neželjene efekte.Pitajte svog onkologa koju terapiju preporučuje. Nekada je poželjno da potražite i mišljenje drugog stručnjaka, da bi ste sa sigurnošću izabrali način lečenja uz veliko poverenje.
Nakon zarastanja rane od mastektomije pacijentkinje imaju pravo na protetsko pomagalo eksternu silikonsku protezu jednom godišnje na teret RFZO. Ortopedski grudnjaci za operisane žene u Srbiji za sada nisu predviđeni na teret RFZO već ih žene same kupuju u specijalizovanim prodavnicama. Pacijentkinje imaju pravo na ugradnju silikonskih inplantata odmah tokom operacije malignoma dojke, ili nakon završenog aktivnog onkološkog lečenja na teret RFZO, još od 2005. godine.
Pitanje br 4 : Koji su neželjeni efekti lečenja. Koliko će oni uticati na redovan životni tok?
Potrebno je da se detaljno upoznate sa neželjenim efektima lečenja pre nego što započnete sa lečenjem, sa nuspojavama koje će se ispoljiti odmah pri lečenju, kao i one koju će se javiti odloženo posle odredjenog vremena. Uzmite svaki detalj u obzir pre odluke o daljem lečenju, i izaberite ono šro je najbolje za Vas, naravno u dogovoru sa Vašim lekarom.
Pitanje br 5: Kako se mogu umanjiti neželjeni efekti?
Uz preporučene lekove,saveti psihologa, art i druga radna terapija, način ishrane, fizikalna terapija i vežbe, relaksacija i meditacija mogu delovati na umanjenje intenziteta nežljenih efekata. Pitajte Vašeg onkologa za savet oko izbora.
Pitanje br 6 : Da li će terapija uticati na moje mogućnosti da očuvam svoju plodnost?
Neke terapije mogu da utiču na plodnost ali postoji opcija da se pre tretmana zamrzne jajna ćelija ili deponuje sperma u banku sperme. Intersujte se za korake zaštite svoje reprodukcije.
Pitanje br 7: Kako da se hranim za vreme lečenja?
Ishrana je ključni faktor za dobar imuni sistem,kao i za dobro podnošenje terapijskog tretmana. Predlaže se i savet nutricioniste.
Pitanje br 8 : Da li ću imati troškove oko lečenja?
Bez obzira što lečenje osoba obolelih od maligne bolesti podleže obaveznom vidu zdravstvenog osiguranja i treba da je besplatno, ne retko pacijent snosi troškove niza dijagnostičkih analiza da bi do dijagnoze što pre došao. Takodje, pacijent često ne može na lečenje van mesta bez pratnje nekog od članova porodice, a time se troškovi povećavaju, a u pitanje dovodi i egzistencija porodice jer pratioc često ne može redovno da obavlja posao zbog bolesnog člana. Zbog toga je potrebno što pre proceniti finansijsku situaciju, da se što manje opterećujete finansijama tokom terapeutskog tretmana. Poželjno je videti na koja sve sredstva pacijent ima pravo iz redovnog zdravstvenog osiguranja, ako je zaposlen da potraži pomoć preduzeća ili sindikata i slično.
Pitanje br 9 : Ko može da mi pomogne oko smeštaja ili prevoza.
Udruženja pacijenata su mesta gde iz iskustva osoba koje su ranije lečenje možete saznati mnogo detalja sa kojima ćete lakše planirati prevoz i boravak na lečenju. U inostranstvu za ove potrebe lečenima su na rapolaganju koordinatori i socijalni radnici u ustanovama u kojima se pacijenti leče.
Pitanje br 10: Kako se prati stanje mog zdravlja kada se lečenje završi?
Na redovnim kontrolama kod svog onkologa treba da pratite stanje posle lečenja, eventualno razvoj neke komplikacije ili recidiv /povratak/ bolesti. Obično su te kontrole po dinamici na svaka tri meseca tokom prve dve godine, potom do pete godine na šest meseci, a posle pete godine, jednom godišnje. Obim pretraga će odrediti Vaš onkolog vodeći računa o Vašim tegobama.
Pitanje br 11: Kada mogu da smatram da sam pobedio/la, preživeo/la bolest?
Prema važećim onkološkim stavovima, ukoliko 5 godina od lečenja ne bude recidiva bolesti, pacijent se smatra pobednikom bolesti.
Prema definiciji Američkog Nacionalnog istituta za rakosoba se smatra da je preživela bolest od momenta postavljanja dijagnoze do kraja života.
Zbog mogućnosti da se bolest vrati i nakon više godina od postavljanja dijagnoze, pa čak i posle 20 godina, redovne godišnje kontrole su uvek preporučene.
Prim dr Đerđi Šarić, onkolog