Mere prevencije

PRIMARNA PREVENCIJA –SPREĆAVANJE NASTANKA BOLEST:

Mere prevencije direktno su povezane sa faktorima rizika za nastajanje raka dojke:

• Radjanje,
• Radjanje pre 30-te godine života.
• Dojenje.
• Kontrolisana i kratkotrajna hormonska kontraceptivna terapija
• Kontrolisana i kratkotrajna hormonska substituciona terapija koja se uzima u menopauzi.
• Fizička aktivnost -intenzivna fizička aktivnost 4 sata nedeljno smanjuje rizik za 30-40%-efekat je najizraženiji kod postmenopauzalnih žena normalne ili niske telesne težine!
• Ishrana- umerena ishrana uglavnom bazirana na svežem voću i povrću.

VAŽNA PRAVILA ZDRAVE ISHRANE

1. Uobročenost:

• Neophodno je u toku dana uzeti više obroka sa manjom količinom hrane.
• Obroke podeliti u3 glavana obroka i 2-3užine.
• Obavezan doruččak do 9 h.
• Večera kao zadnji obrok do 19 h.
• Mlečna užina pre d spavanje.

2.Raznovrsnost.

U toku dana je potrebno jesti namirnice iz svih grupa a posebno viće i povrće.
Ne ponavljati jela često i kombinovati načine pripreme.

3.Antioksidansi.

U prevencijio malignih bolesti naročito se preporučuje ishrana bogata antioksidansima:

• vitamin C,
• vitamin Е,
• beta karoten,
• cink,
• selen,
• biljna vlakna , biljni pigmenti,(hlorofil, flavonidi,karoteni)

Sve ove supstance se najviše nalaze u svežem voću i povrću.

Kako prepoznati namirnice bogate antioksidansima?

Kad birate voće i povrće uzimajte ono koje je tamnije, zrelije, jer tamna boja znači da u njima ima veće količine antioksidanasa.

Najviše antioksidanasa ima u :

• crnom groždju , manje u belom ili zelenom,
• crveni crni luk,
• kupus, karfiol, brokoli (svež ili kratko kuvan u vodi ili vodenoj pari),
• beli luk, jesti sirov, ili ga pred kraj kuvanja ubaciti u jelo ili salatu.
• lisnato tamno zeleno povrće (spanać, blitva, praziluk)
• Crveni grejpfrut,
• sve vrste voća
• integralno žito i proizvodi od žita.
• Sveže ili zaledjeno povrće bolje je od konzerviranog
• Povrće je najbolje jesti sveže ili kratko obareno u vodi ili na pari.
• Voće treba jesti 2 puta dnevno kao užine, bar 2 sata nakon obroka. Ne treba ga jesti uveče.
• Bolje je pojesti ceo plod nego iscedjen sok od voća.
• Bolji je sveže iscedjen sok umesto konzerviranog.
• Ne uzimati VRELU hranu.

Namirnice koje mogu podstaći nastanak raka:

mesne preradjevine, preterana upotreba mesa, usoljeno meso, masna hrana, korišćenje ulja za prženje više puta, upotreba pregorele hrane , velika upotreba alkohola,

Namirnice koje mogu pomoći u sprečavanju raka:

povrće (beli luk, soja, šargarepa),čaj, riba, voće ,mleko

Namirnice koje mogu sprečiti širenje raka:

hrana iz mora,beli luk.,voće, kupusasto povrće.

Primarna prevencija:

Preventivna ooforektomija, mastektomija i hemoprevencija u cilju sprečavanja nastanka raka dojke.

Profilaktička ooforektomija Uklanjanje jajnika operacijom ili zračenjem kod osoba koje imaju dijagnostikovan rak dojke i davanje lekova koji blokiraju dejstvo estrogena i/ili progesterona u cilju sprečavanja ponovne pojave bolesti.
Preventivne mastektomije– preventivno uklanjanje tkiva obe dojke i rekonstrukcija dojki u istom aktu kod osoba koje imaju visok rizik za nastajanje raka dojke, tj imaju BRCA 1 i BRCA 2 pozitivne gene. BRCA 1 tumor supresorski gen nalazi se na 17. hromozomu. BRCA 2 tumor supresorski gen mapiran je na 13. hromozomu. Otkriveno je oko 1200 različitih vrsta mutacija ovih gena. Više od 50% mutacija identifikovano je samo jednom, tako da veliki broj porodica sa nasleđenim karcinomom dojke i jajnika ima svoju specifičnu mutaciju (Aškenazi Jevreji).
Identifikacija BRCA 1 i BRCA 2 mutacija služi za procenu rizika za nastanak karcinoma dojke, pa u tom smislu i za eventualno sprovođenje mera prevencije. Uz BRCA 1 mutaciju 50% žena ima rizik za nastanak raka dojke do 40. godine života, 40-60% žena ima rizik za bilateralni rak dojke, a 40% za nastanak karcinoma jajnika. Kod mutacija u BRCA 2 genu uočava se povećan rizik za nastanak raka dojke kod žena (životni rizik 40-85%), povećan je rizik za nastanak raka dojke kod muškaraca 6%, kao i za pojavu naslednog raka prostate, dok je rizik za nastajanje raka jajnika manji (oko 20%), za razliku od rizika kod BRCA 1 mutacija.

MERE SEKUNDARNE PREVENCIJE:

Odgovorno ponašanje prema sebi

• Samokontrole jednom mesečno ( do 20-te godine života)
• Klinički pregledi (od 30-te godine života sa ili bez EHO dojki)-jednom godišnje
• Mamografija
• posle 40-te godine života na 1,5-2 godine,
• posle 50-te na 2 godine uz obavezan klinički pregled

Rano otkrivanje raka dojke i skrining

Rano otkrivanje raka dojke prepoznavanje ranih znakova i simptoma raka dojke

Skrining mamografija
primena skrining mamografije u zdravoj populaciji -ona predstavlja organizovani skrining program koji se odvija pod organizacijom Ministarstva zdravlja na odredjenoj teritoriji i na odredjenoj definisanoj populaciji, sa slanjem poziva. Kada je skrining mamografija dobro organizovana i kada se pozvane žene u visokom broju odazovu na poziv i urade mamografiju ima najveću efikasnost u ranom otkrivanju i prevenciji bolesti.
a) oportuni skrining – predstavlja mamografsko snimanje osoba iz ciljne grupe koje su se same javile na pregled.