Pod pušenjem se podrazumeva korišćenje duvana udisanjem dima zapaljenog duvanskog lišća u cigareti, cigari ili luli. Štetne posledice po zdravlje ljudi nastaju bez obzira da li se duvan puši, žvaće ili ušmrkava, ili se udiše pasivno u prostoru zagađenom duvanskim dimom.
Duvan je sušeni list istoimene biljke, a nikotin je njen najvažniji deo koji izaziva zavisnost od pušenja. Pored nikotina cigareta sadrži oko 5000 štetnih supstanci od kojih je oko 50 kancerogeno.
Važan aspekt potrošnje duvana jeste i njegova veoma razvijena industrijska proizvodnja. Vrlo značajno je da pušenje u našoj zemlji ima dugogodišnju tradiciju i predstavlja oblik ponašanja koji je široko društveno prihvaćen tako da predstavlja velik sociomedicinski problem.
Pušenje duvana pridonosi i opštem zagađenju životne sredine. Dokazano je da je štetnost od duvanskog dima u zatvorenom prostoru mnogo veća nego sav smog u velikim gradovima i to je razlog da mnoge države imaju stroge zakone za zabranu pušenja u zatvorenim prostorijama.
S obzirom da su uzroci pušenja mnogobrojni, tako su i mere za njegovo suzbijanje raznovrsne. Najednostavnija podela suzbijanja pušenja je:
Veoma često se danas formira društveni oblik ponašanja koji ne prihvata pušenje, a oni koji to čine, snose vlastitu odgovornost. Jedna od tendencija u svetu je da se pušačko ponašanje marginalizuje (određuju se i odvajaju posebne prostorije), pa čak se uskraćuju i određena prava na ostvarivanje zdravstvene zaštite ili prava na rad (zdravstveni radnici, npr.).
Pušenje predstavlja psihičku i fizičku zavisnost i naviku. U Srbiji je prevalenca pušenja među najvišima u Evropi: 48% muškaraca i 33,6% žena su aktivni pušači.
Prema Globalnom istraživanju pušenja kod mladih, (Global Youth Tobacco Survey) sprovedenom u Srbiji 2003.g. kod učenika uzrasta od 13-15 godina, zastupljenost pušenja je visoka:
Primenom Zakona o zaštiti stanovništva izloženost duvanskom dimu je smanjena na radnim mestima sa 45%, pre primene Zakona, na 31%. U školama i na fakultetima izloženost je prepolovljena, sa 44% na 23% (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, 2011.g.)
Sastojci duvana i duvanskog dima:
Pored materija koje se nalaze u duvanu i sintetišu prilikom pušenja, tehnolozi duvanske industrije, u cilju postizanja komercijalnih efekata, u procesu proizvodnje dodaju i materije koje su otrovne, a neke i kancerogene (azbest – omogućava duže zadržavanja pepela na cigareti, titanijum – daje beo izgled pepelu cigarete) kao i različite arome i mirise.
Duvanska industrija ulaže mnoge napore da zadrži svoje korisnike, tako da osetljiva populacija, žene i adolescenti koji su senzibilni na estetsku komponentu, umotavaju duvan u estetski primamljive cigarete, kao i pakovanja koja će marketinški najbolje zadovoljiti vizuelne zahteve krajnjeg korisnika.
Kriva su uverenja o pušenju duvana – pušenje ne samo da ne smiruje nego ne olakšava stanje stresa. Prilikom pušenja duvana stvara se hormon epinefrin koji direktno povećava stanje psihološkog stresa kod pušača.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), pušenje, odnosno upotreba duvana uzrokuje oštećenje zdravlja, kao i socijalnog blagostanja i stvara zavisnost o duvanu. Po MKB, 10. Reviziji, svrstano je pod šifru F17.2, u okviru oblasti duševni poremećaji i poremećaji ponašanja vezani za duvan.
Psihološka zavisnost o nikotinu razvija se daleko brže nego fiziološka. To znači da će pušač posegnuti za cigaretom kao sredstvom za olakšanje psihičke napetosti, odnosno da će se kod pušača prestankom pušenja javiti neugodni znaci apstinencijalnog sindroma. Karakteristike ovog sindroma su: promena temperature tela, srčanog ritma, promena tonusa mišića, poremećaj sna, glavobolja, nervoza, umor i ona može trajati dugo – mesecima i godinama.
Fiziološka zavisnost od nikotina podrazumeva da su se razni organi tela prilagodili da rade u prisustvu štetnih materija duvanskog dima, ali i stvaranje posebnih pokreta i refleksa prilikom uzimanja i paljenja cigarete. Tako čovek koji puši 20 cigareta dnevno napravi oko 400 pokreta u toku 24 časa, a svi ti pokreti su automatizovani.
Navika pušenja duvana dovodi do različitih oštećenja zdravlja, slabljenja imuniteta, što dovodi do ranijeg starenja i ranije smrti. Oštećenja zdravlja usled pušenja vide se pre svega na: kardiovaskularnom sistemu (infarct srca, šlog,”pušačka noga”); organima za disanje (rak pluća,nosne šupljine, grkljana, bronha,) nervnom sistemu, rak bubrega,jetre,pankreasa,grlića materice, leukemije kao i podizanju morbiditeta i mortaliteta od hroničnih nezaraznih bolesti.
Trudnice koje puše pate od komplikacija: mrtvorođenost, prevremeni porođaj, krvarenje u trudnoći,spontani pobačaj, komplikacije sa posteljicom u toku porođaja kao i novorođenče čija je majka pušila ima veću verovatnoću obolevanja od astme, alergija, hočkin sindroma..
Nikotin se veže za posebne receptore,pri čemu dolazi do oslobađanja hemijskih supstanci (neurotransmitera), dopamina i norepinefrina, koji utiču na raspoloženje. Kao što je to slučaj i kod drugih droga,s vremenom se razvija tolerancija prema nikotinu.Potrebna je veća količina nikotina da bi se izazvalo jednako delovanje, odnosno da bi se pušač osećao dobro. Kada količina nikotina u telu padne, pojavljuju se neugodni fizički i emocionalni simptomi. To su takozvani apstinencijski simptomi.
Pušači uglavnom održavaju određenu količinu nikotina u telu, to jest puše da bi izbegli neugodne apstinencijske smetnje. Ako se razmak između dve popušene cigarete produži, telo alarmira zbog nedostatka nikotina i razvija se aptinencijalni sindrom.
Najčešći apstinencijski simptomi:
žudnja ili glad za cigaretom, razdražljivost, osećaj frustracije ili ljutnje, anksioznost, poteškoće ukoncentraciji, umor, povećana glad, usporeni rad srca.
Apstinencijski simptomi su prolazni i iz dana u dan sve slabijeg intenziteta.
Tipovi pušača
Ne postoje dva ista čoveka, pa prema tome ni dva ista pušača.
Služi li Vam cigareta kao stimulans? Možda cigaretom pokušavate olakšati stresnu situaciju?
Ili pušite samo kad ste opušteni?
Možda Vam je paljenje cigarete postalo navika? Ili možda pušite da biste nečim zaposlili ruke?
Pripadate li pušačima koji puše u svakoj situaciji, bilo da su napeti ili opušteni, sretni ili nesretni, u društvu ili sami, zaposleni ili bez obaveza?
Razmislite o svojemu pušenju:
Zašto pušim?
Koliko pušim?
Kada pušim?
Gde pušim?
Prednosti prestanka pušenja
Fizičke prednosti:
osećaj ukusa i mirisa je bolji,hrana bolje prija,zubi su belji,nema zadaha iz usta ,cirkulacija krvi je bolja, a koža poprima zdraviji i lepši izgled, pravilniji rad srca,normalizuje se krvni pritisak i puls.
Društvene prednosti:
Imate više vremena za posao, porodicu i prijatelje, kuća, odeća i automobil nemaju smrad od cigareta, nestaje opasnost izazivanja požara ili oštećenja imovine neugašenim opuškom, mogućnost uživanja na društvenim mestima gde je pušenje zabranjeno, dobijanje naklonosti porodice, prijatelja i kolega sa posla.
Emocionalne prednosti:
Zadovoljstvo zbog mogućnosti nadzora nad vlastitim ponašanjem bez služenja cigaretom, porast osećaja lične vrednosti, povećanje samopouzdanja, nestaje osećaj nezadovoljstva i krivice a raste osećaj sreće i zadovoljstva.
Financijske prednosti:
Nema više izdataka za pušenje,ostaje vam dovoljno novca za hobi, putovanja i sve ono što vas čini srećnim a niste uspeli da sebi priuštite zbog nedostatka novca.
Budite iskreni i priznajte da je život bez cigarete ono što želite!
Ne postoje ljudi koji ne mogu ostaviti cigarete, postoje samo oni koji nisu probali! Nemojte se uzrujavati ako mislite da niste dovoljno jaki da biste se zauviek oslobodili cigarete. Pogledajte i razmislite o svojim razlozima za pušenje i protiv njega, a zatim ćete izabrati stil življenja koji više cenite.
Ako ste izabrali život bez pušenja, glasno ponovite: želim se osloboditi pušenja!
Učinili ste vrlo važan korak. Pokrenite vašu ličnu inicijativu i prijavite se za odvikavanje od pušenja u zdravstvenoj ustanovi u vašem mestu ili uradite to sami.
Asocijacija za unapređenje zdravlja Novi Sad
sci.sms,Vesna Imbronjev